Nekada dani nažalost prođu uludu. I onda na kraju večeri kad se sjetiš da bi nešto trebao načiniti od dana već je kasno. Vrijeme je tako dragocjeno, a da ga nismo ni svjesni dok nam klizi kroz prste. Jedan od najvredniji darova. Ja ću odgovarati za ovaj dan i bojim se neću imati mnogo šta da kažem da ga objasnim zašto je prošao ovako. Tražila sam maloprije jednu izjavu od Bena Carsona kako stvari treba raditi sabrano i u što kraćem vremenskom roku jer smo tada koncentrirani, da ne treba duljiti. To meni treba. Ja se izgubim u svojim predugačkim razmatranjima stvari koje učim. Ovaj dan je otišao nekamo. Sada u prošlost. Undo nema. Sutra počinje novi. Bolje je dočekati ga naspavan i postaviti prečke visoko. Sutra iznova započinjemo! 🙂